Пређи на садржај

Нечиста крв (представа)

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Нечиста крв
плакат представе
СценариоБорисав Станковић
РедитељМилан Нешковић
СценографВесна Поповић
КореографАндреја Кулешевић
КостимографМарина Вукасовић Меденица
ДраматургМаја Тодоровић
Молина Удовички Фотез
УлогеЈована Стојиљковић
Небојша Дугалић
Наташа Нинковић
Ненад Јездић
Душанка Стојановић Глид
Љиљана Благојевић
Радмила Живковић
Танасије Узуновић
Павле Јеринић
Златија Оцокољић Ивановић
Никола Вујовић
Стефан Калезић
Небојша Бабић
Премијера12. 4. 2019.
Место премијереНародно позориште у Београду
Жанрдрама
Трајање130 минута[1]

Нечиста крв је позоришна представа Милана Нешковића, настала обрадом истоименог романа Борисава Боре Станковића, коју је урадила Маја Тодоровић. Комад је премијерно изведен на Великој сцени Народног позоришта у Београду, 12. априла 2019. године, а улога Софке додељена је Јовани Стојиљковић.[2]

О представи

[уреди | уреди извор]

Након 44 године од претходног драмског извођења дела на Великој сцени Народног позоришта у Београду, нова поставка представе најављена је за 12. април 2019. године.[3] На адаптацији текста радила је Маја Тодоровић, са тежњом да мотиве романа Борисава Станковића прилагоди савременим условима и реалним проблемима савременог друштва.[4] Како у новом концепту представе није инсистирано на врањском говору, сама радња је измештена из првобитног окружења у ком ју је поставио Станковић, а суштина проблема са којим се сусреће главна јунакиња је глобализована.[5] У осврту на свој рад на адаптацији текста, Маја Тодоровић је приметила да се, за разлику од осталих женских ликова које је раније обрађивала, Софкина трагична судбина не приказује смрћу, већ наставком живота са прихватањем улоге жртве.[6] Као битан фактор кроз представу намеће се и новац, односно трговина сопственим дететом на коју пристаје Ефенди Мита.[7]

На сцени Народног позоришта у Београду, представа је по први пут изведена 1933. године.[8] У поставци представе из 1975, насловна улога била је додељена Вери Чукић, док је у међувремену, 2008. године, постављен балет по либрету Лидије Пилипенко, у ком је Софку играла Олга Олћан.[9] Подела улога нове представе, редитеља Милана Нешковића, приказује Јовану Стојиљковић у лику Софке, док њене родитеље, Ефенди Миту и Тодору тумаче Небојша Дугалић и Наташа Нинковић.[10][11][12] У улози Софкиног одраслог мужа појављује се Павле Јеринић, док приказ њега као детета на сцени тумачи Стефан Калезић.[13] У представи играју још Ненад Јездић као Газда Марко, Душанка Стојановић Глид као Маркова жена Стана, Љиљана Благојевић као слушкиња Магда, Радмила Живковић као купачица Симка, Танасије Узуновић као Марков слуга Арса, Златија Оцокољић Ивановић као Тодорина сестра Стоја, Никола Вујовић као слуга мутавац Ванко, те оперски певач Небојша Бабић.[14]

На драматизацији представе радила је Молина Удовички Фотез, за сценски говор задужена је др Љиљана Мркић Поповић, а у реализацији представе учествовале су и сценографкиња Весна Поповић, костимографкиња Марина Вукасовић Меденица, композиторка Ања Ђорђевић и кореографкиња Андреја Кулешевић.[15][16][17] Директор драме Народног позоришта у тренутку постављања представе на редовни репертоар био је Жељко Хубач.[18]

Представа је изведена на 14. Фестивалу медитеранског театра Пургаторије, крајем августа 2019. у Тивту.[19] Ненад Јездић, ком је то прва представа у београдском Народном позоришту, награђен је за улогу Газда Марка на том фестивалу.[20] У новембру исте године, комад је одигран и на 24. Југословенском позоришном фестивалу Без превода, у Ужицу, а од публике је добио оцену 4,40.[21]

Представа је обновљена у новембру 2023. уз извесне промене у глумачком ансамблу.[22]

Подела улога

[уреди | уреди извор]
Улога Премијера[2] Обнова[23]
Софка Јована Стојиљковић
Ефенди Мита, Софкин отац Небојша Дугалић
Тодора, Софкина мајка Наташа Нинковић
Газда Марко Ненад Јездић Вук Костић
Стана, Маркова жена Душанка Стојановић Глид Нела Михаиловић
Магда, слушкиња Љиљана Благојевић
Симка, купачица Радмила Живковић
Арса, Марков слуга Танасије Узуновић Владан Гајовић
Томча, Марков син, Софкин муж Павле Јеринић
Стоја, Тодорина сестра Златија Оцокољић Ивановић
Ванко, слуга мутавац Никола Вујовић
Мали Томча Стефан Калезић Коста Станишић
Оперски певач Небојша Бабић

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Репертоар — март 2020.” (PDF). Народно позориште у Београду. Приступљено 3. 3. 2020. 
  2. ^ а б „Нечиста крв”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 10. 05. 2020. г. Приступљено 3. 3. 2020. 
  3. ^ „Premijera predstave Nečista krv u Narodnom pozorištu”. NM InTeam. beograduzivo.rs. 8. 4. 2019. Приступљено 3. 3. 2020. 
  4. ^ П, К. (14. 7. 2019). „Модерна адаптација Станковићевог романа”. zurnalist.rs. Архивирано из оригинала 03. 03. 2020. г. Приступљено 3. 3. 2020. 
  5. ^ „Нете видо од ономад, говорите ли врањски?”. Радио-телевизија Србије. 4. 12. 2017. Приступљено 3. 3. 2020. 
  6. ^ Стругар, В. (9. 4. 2019). „"НЕЧИСТА КРВ" ПОНОВО НА СЦЕНИ: Трагичан живот уместо смрти”. Вечерње новости. Приступљено 3. 3. 2020. 
  7. ^ „Narodno pozorište: Premijerno izvedena “Nečista krv” u režiji Milana Neškovića”. antrfile.com. 13. 4. 2019. Архивирано из оригинала 03. 03. 2020. г. Приступљено 3. 3. 2020. 
  8. ^ „Narodno pozorište: Osavremljena klasika – “Nečista krv” 12. aprila”. balkanekspresrb.rs. 9. 4. 2019. Приступљено 3. 3. 2020. 
  9. ^ Стругар, Вукица (19. 1. 2019). „„Коштана“ и “Нечиста крв” у Народном позоришту”. Вечерње новости. Приступљено 3. 3. 2020. 
  10. ^ Nježić, Tatjana (30. 1. 2019). „INTERVJU Jovana Stojiljković u predstavi "Nečista krv": Sofka je kao mnoge žene danas”. Блиц. Приступљено 3. 3. 2020. 
  11. ^ „Dugalić: “Nečista krv” je drama nemogućih izbora”. Танјуг. indeksonline.rs. 8. 4. 2019. Приступљено 3. 3. 2020. 
  12. ^ „Од „Нечисте крви“ до „Ајвара“ – Наташа Нинковић”. Радио-телевизија Србије. 10. 10. 2019. Приступљено 3. 3. 2020. 
  13. ^ Malušev, Aleksandra (12. 4. 2019). „Držimo se svojih, a ne tuđih života”. Српски телеграф. Фејсбук. Приступљено 3. 3. 2020. 
  14. ^ „Premijera "Nečiste krvi" u režiji Milana Neškovića 12. aprila na Velikoj sceni Narodnog pozorišta”. Академија уметности Београд. 2019. Приступљено 3. 3. 2020. 
  15. ^ „„Нечиста крв“ Боре Станковића у Народном позоришту у Београду”. qlturnik@blogspot.com. 14. 3. 2019. Приступљено 3. 3. 2020. 
  16. ^ „Премијера Станковићеве „Нечисте крви“ у режији Милана Нешковића, 12. априла на Великој сцени”. Народно позориште у Београду. 31. 3. 2019. Приступљено 3. 3. 2020. 
  17. ^ „Premijera "Nečiste krvi": Jovana Stojiljković kao Sofka FOTO”. Танјуг. Б92. 13. 4. 2019. Приступљено 3. 3. 2020. 
  18. ^ „SOFKA OŽIVELA NAKON 44 GODINE! Pogledajte ko je došao na premijeru NEČISTE KRVI!”. Курир. 12. 4. 2019. Приступљено 3. 3. 2020. 
  19. ^ Голубовић-Требјешанин, Борка (26. 8. 2019). „„Нечиста крв” освојила тиватску публику”. Политика. Приступљено 3. 3. 2020. 
  20. ^ Bezbradica, Mikojan (6. 11. 2019). „NENAD JEZDIĆ, DOBITNIK NAGRADE ZA GLUMAČKU BRAVURU U „NEČISTOJ KRVI“: Nisam naučio da radim bez muke, ali ulozi gazda Marka SAMO SAM SE PREPUSTIO”. urbancube.rs. Приступљено 3. 3. 2020. 
  21. ^ Ostojić, Snježana (6. 11. 2019). „JPF: Nečista krv i vreme (ne)pristajanja (VIDEO)”. Вечерње новости. Приступљено 3. 3. 2020. 
  22. ^ Голубовић-Требјешанин, Борка (18. 11. 2023). „„Нечиста крв“ поново у националном театру”. Политика. Приступљено 18. 11. 2023. 
  23. ^ „Премијерна обнова драме „Нечиста крв“, према мотивима романа Борисава Станковића, у режији Милана Нешковића”. Народно позориште у Београду. 17. 11. 2023. Приступљено 18. 11. 2023. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нечиста_крв_(представа)&oldid=28493921”